Ђоко Стојчић (1936-2021)

Тихо као што је последњих година живео, у свом дому у Београду, преминуо је у 86 години, Ђоко Стојчић, писац, публициста, амбасадор у Чешкој Републици.

Рођен је 12. феруара 1936. у селу Медна, општина Мркоњић Град. Са породицом се у марту 1946. године преселио у Нове Козарце. Школовао се у Новим Козарцама, Српској Црњи и Кикинди, гдје је завршио гимназију. Дипломирао је југословенску и светску књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду 1962, а магистрирао је 1966. године. Једно вријеме је био уредник листа „Студент“. Након тога је постављен за секретара УКСК Београдског универзитета, потом постаје председник ЦК Савеза омладине Србије, а након тога директор Репуличког завода за међународну научну, просветну, културну и техничку сарадњу. Од 24. јануара 1988. до 30. априла 1989. је био главни и одговорни уредник листа „НИН“. Био је и уредник општеоразовног програма Телевизије Београд. У периоду од 10. феруара 1993. до 18. марта 1994. је био министар културе Репулике Срије. Од 1994. до 2001. је био амбасадор Савезне Репулике Југославије у Чешкој републици.

Објавио је 17 књига поезије, 7 књига избора поезије, 6 књига студија, есеја, чланака и полемика, 3 путописа, 2 књиге прозе и 2 драме. Песме су му превођене на 20 страних језика и уврштене у 66 југословенских и српских и 16 страних антологија и зборника. Аутор је првог пројекта „Историја српске културе“ из 1993.године, дуго година сакупљао је народне умотворине, а круна тог рада је књига „Српске народне изреке“ у два тома. Члан је Удружења књижевника Србије, почасни члан Уније чешких писаца и потпредседник Европске уније уметности. Добитник је великог броја књижевних награда, међу којима су Вукова награда“, „Раде Драинац“ и „Милан Ракић“.